Jeziva svedočenja o mračnoj strani Majke Tereze: Prikrivala najteže zloupotrebe u Katoličkoj crkvi "Scene iz njene klinike bile su kao iz logora"
Katolička časna sestra i dobitnica Nobelove nagrade Majka Tereza rođena je na današnji dan 1910. godine. Ceo život je posvetila brizi za siromašne, a dokumentarac koji je objavljen pre par godina otkrio je brojne kontroverze o njenoj smrti.
"Uspela je da stavi tačku na ratove, sprijatelji se sa predsednicima, uspostavi globalnu mrežu sirotišta i oslobodi bolesne zatvorenike iz zatvora. Majka Tereza je, s druge strane, prikrivala najteže zloupotrebe unutar Katoličke crkve, a činilo se da su je više privlačili siromaštvo i patnja nego iskrena želja da ljudima pomogne da iz toga izađu“, naveo je Daily Mail, nakon objavljivanja dokumentarca "Majka Tereza: Za ljubav Božju".
Pogledajte u galeriji fotografije Majke Tereze:
Kritičari tvrde da je Majka Tereza veličala patnju kao duhovnu vrednost, a siromaštvo smatrala oblikom božanske bliskosti — zbog čega su njene misije ponekad pružale minimalnu medicinsku negu, čak i kada su sredstva postojala. Umesto da ljude izvlači iz bede, činilo se da je u toj bedi nalazila svrhu i smisao, dok sama Majka Tereza uopšte nije bila siromašna.
Na ovaj način bačeno je novo svetlo na život časne sestre, a grozote koje su tom prilikom objavljene zaledile su mnoge.
Kako navodi Si-En-En, jedan od njenih kritičara je i bivši volonter Hemli Gonzales, koji Majku Terezu nije upoznao lično, ali je ono što naziva "stravičnim ostacima njenog nasleđa" u njemu probudilo krajnje neprijatna osećanja.
Kako žive Terezine Monahinje?
Naime, nakon što je posetio ustanovu koju je ona otvorila, Gonzales smatra da je samo "problematična individua" mogla da otvori jedno takvo mesto.
Gonzales, koji se bavi nekretninama u Majamiju, rešio je da, posle finansijske krize 2008, na odmor ode u Indiju, gde je proveo dva meseca volontirajući u Domu za umiruće osobe "Nirman Hridaj" kojim upravlja red "Misionarki milosrđa" koji je 1946. Majka Tereza osnovala u Kalkuti. Dom za umiruće je 1952. godine osnovala Majka Tereza u prostoru dodeljenom od grada Kalkute, i bio je neka vrsta klinike gde su bolesni dobijali medicinsku pomoć i mogućnost da umru dostojanstveno u skladu sa svojom verom.
Pogledajte u galeriji fotografije sa sahrane Majke Tereze:
Tamo ga je, priseća se, prenerazio nizak nivo higijene i medicinske nege koje je zatekao jer, prema njegovim rečima, tamo niko nema nikakvo medicinsko iskustvo niti prolazi kroz bilo kakvu obuku pre nego što počne sa radom.
Gonzales opisuje kako tamo monahinje više puta upotrebljavaju igle koje peru tako što ih samo potope u vodu, a bolesničku odeću, koja je ponekad uprljana urinom ili fekalijama, peru ručno u istoj prostoriji u kojoj, odmah pored, peru i kuhinjsko posuđe.
Uz to, pacijenti koji pate od respiratornih bolesti moraju da se kupaju u hladnoj vodi, jer jedan jedini bojler koji tamo postoji nije dovoljan ni da se jedan okupa.
"Bila je to scena kao iz koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu", opisuje Gonzales prizore na koje je naišao.
On kaže da je svaki njegov pokušaj da podigne nivo higijene ili da obezbedi toplu vodu bio neuspešan, pri čemu je od monahinja uvek dobijao isti odgovor.
"Ovde ne radimo tako. Postupamo samo onako kako bi Isus želeo", govorile bi one.
Šta je sa računima?
S druge strane, Čanda Čakraborti, članica grupe lokalnih volontera u Kalkuti koja je pridružena redu Majke Tereze više od 25 godina, kaže da su sve te kritike bezvredne i da kritičari govore neistine, dok portparolka reda ističe da Majci Terezi namera nije bila da otvori "bolnicu sa pet zvezdica".
Kritičari, međutim, ukazuju da to nije prihvatljivo opravdanje budući da red dobija milione dolara donacija iz celog sveta koje bi, kažu, trebalo upotrebiti za izgradnju bolnica, škola i unapređenje rada svojih ustanova. Postoje izveštaji da je deo tih sredstava nikada nije bio upotrebljen za poboljšanje uslova u sirotištima. Neki istraživači tvrde da je novac čuvan, neprovereno trošen ili čak prosleđivan crkvi, a ne korišćen za lečenje i pomoć onima kojima je bio namenjen.
Italijanski novinar Đanluiđi Nunci tvrdio je da je Majka Tereza imala "ogromnu svotu novca“ na računu vatikanskog Instituta za religiozne poslove, koji je vrši funkciju banke grada-države.
Kristof Hičens je napisao esej pod nazivom “The Missionary Position” u kom je tvrdio da je Majka Tereza bila “prijateljica siromaštva, ali ne i siromašnih.”
Neki kritičari, pored toga, i danas osporavaju njene dogmatske poglede na abortus, kontracepciju i razvod, a neki je optužuju i da je pokušavala da preobrati u hrišćanstvo osobe koje je negovala, što njen red opovrgava.
Sporan je čak i njen put ka svetosti, navodi Si-En-En, podsećajući da je papa Franja, da bi je proglasio za sveticu, morao da prizna dva njena čuda, među kojima izlečenje Monike Besre, koja tvrdi da ju je spasao blagoslov Majke Tereze, dok lekari i njen suprug kažu da ju je izlečila moderna medicina.
Ko je bila Majka Tereza?
Majka Tereza je rođena u porodici Agnes Gonkha Bojakhiu 1910. godine u Skoplju, u današnjoj Severnoj Makedoniji, u siromašnom domaćinstvu nakon što joj je otac umro kada je imala osam godina. Utočište je našla u crkvi i sa 12 godina odlučila da se zamonaši.
Došla je u Dablin sa 18 godina da bi se pridružila redu katoličkih sestara iz Loreta, a godinu dana kasnije u Indiju da predaje u školi Svete Tereze i pomaže leproznim bolesnicima. Tada je dobila ime Majka Tereza.
Tokom krize poznate kao Bengalska glad 1943. godine, kada je snabdevanje hranom i žitom u tada Britanskoj Indiji bilo prekinuto ratnim dejstvima, bila je duboko potresena bedom i smrću velikog broja ljudi koja je nastupila tokom tog perioda. Svedočila je agoniji i smrti izazvanim glađu kada je mnoštvo mrtvih tela ostavljeno da leže na ulicama, a to je ostavilo je ogroman utisak na nju. Tri godine kasnije, 1946. godine, nakon britanskog odlaska iz Indije izbija muslimansko-hinduistički građanski rat. Tad je čula poziv svoje unutrašnje savesti da bi trebala da služi siromašne za Isusa, pa se posvetila humanitarnom radu.
Godine 1979. Majka Tereza je dobila Nobelovu nagradu za mir. Umrla je 5. septembra 1997. godine u Kalkuti.
Bonus video: Bračni ugovor u Indiji